Dosta Vam je upornih bolova u leđima, neprijatnog trnjenja u rukama i slabosti u nogama? Osećate ukočenost i svakodnevne, jednostavne aktivnosti su Vam postale izazovne? Diskus hernija može biti krivac ovog stanja, ali je uspešno lečenje moguće i bez operacije.
Ako spadate u one osobe koje odlažu odlazak kod lekara, treba da znate da nije neophodno da mesecima ili godinama trpite bolno stanje. U tom slučaju rizikujete da bol pređe u hroničnu, kada je lečenje znatno zahtevnije i dugotrajnije.
Sigurno znate ili ste čuli da se čak i nakon izlečenja, posle izvesnog vremena bolovi najčešće vraćaju. Zašto je to tako, koje je trajno rešenje, koji su simptomi, kako izgleda i koliko traje lečenje su najšeća pitanja naših pacijenata. Odgovore Vam dajemo u nastavku teksta.
Diskus hernija – šta je i zašto se javlja
Kao što joj i sam naziv nagoveštava, diskus hernija je bolest diska (diskusa). A šta su diskusi? Zajedno sa pršljenovima, diskusi su sastavni deo naše kičme, tj. kičmenog stuba. Diskovi su elastična veza između pršljenova i izgledaju kao meke pločice. Budući da su pršljenovi po sastavu koštana masa uloga diskova je da spreče njihovo međusobno trenje i da ih, na taj način, sačuvaju. Bez diskusa naša kičma ne bi bila pokretljiva i savitljiva. U tome im pomažu i mišići koji se pripajaju na kičmeni stub. Za razumevanja bolesti, važno je spomenuti da se kroz sredinu našeg kičmenog stuba proteže kičmena moždina iz koje se granaju nervi (živci).
Diskus hernija se javlja kada mekši deo diska probije spoljašnjost diska što, u određenim slučajevima, može iziritirati okolne nerve. Upravo taj pritisak na nerve izazviva bol u leđima, trnjenje ruku i nogu ili slabost u rukama i nogama. Intenzitet bola zavisiće od jačine pritiska. Međtim, ne mora da bude tako i možete živeti sa diskus hernijom, a da ne osećate nikakve tegobe. Statički podaci kažu da među 1000 osoba, 700 boluje od ovog stanja, a od toga 300 ne oseća nikakve simptome.
Zašto nastaje diskus hernija?
Diskus hernija je najčešće rezultat postepenog habanja, odnosno degeneracije diska tokom prirodnog procesa starenja. Tokom godina, naši diskovi gube tečnost što ih čini sklonijim oštećenjima i manje fleksibilnim. Zato kažemo da se radi o degenerativnom oboljenju. Ovaj proces postepeno može dovesti do toga da nam čak i manja opterećenja i jednostavni pokreti postanu zahtevni i bolni. Međutim, ako diskus hernija nastaje zbog starenja, kako neki ljudi obole, a neki ne?
U velikom broju slučajeva tačan uzrok diskus hernije nije moguće utvrditi. Nekada nepravilno dizanje tereta i oslanjanje na mišiće leđa, umesto na mišiće nogu i butina, može dovesti do nastanka bolesti. Rizično je takođe, okretanje ili uvijanje tokom dizanja tereta. Osim toga, pad ili udarac mogu da dovedu do pojave ovog stanja.
Prekomerna težina stvara dodatni pritisak na donji deo kičme, baš kao i dugo sedenje. Zanimanja koja su fizički zahtevna i u čijem opisu je često podizanje i guranje teških predmeta imaju veći faktor rizika. Genetika takođe može biti razlog pojave bolesti, ali u malom procentu koji beleži 1-2% slučajeva.
Šta je diskus hernija vrata?
Hernija diskova se najčešće javlja u donjem delu leđa, koji se još naziva i lumbalni deo kičme, i u vratnom delu (cervikalni deo kičme). Nešto ređe se može javiti i u srednjem delu kičme (torakalni). U zavisnosti u kojem delu kičme se javlja, diskus hernija može prouzrokovati:
- cervikalni bolni sindrom
- torakalni ili
- lumbalni bolni sindrom
Diskus hernija većinom zahvata donji deo kičme i to samo jednu stranu, levu ili desnu. Zato se i bol širi u onu nogu sa čije strane je pritisnut nerv. Tada govorimo o lumbalnom bolnom sindromu. Javlj se podjednako kod oba pola i uglavnom se leči fizikalnom terapijom.
Simptomi torakalnog sindroma su bol ili probadanje u srednjem delu leđa, širenje bola ka grudnom košu i bolovi pri dubokom udisaju.
Diskus hernija vrata tj. cervikalni bolni sindrom uglavnom počinje bolom u vratu sa ili bez širenja u glavu, ramena i ruke. Bol obično zahvata samo jednu ruku jer je pritisak na živce prisutan sa jedne strane. Bol se širi ka lopatici i između lopatica, a može se osećati bol u ramenu kao i u pazuhu. Od samog početka ili kada bolest uznapreduje mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine i oštećenja (korena) nerava. Tada se javlja slabost, utrnulost, peckanje ili nespretnost ruku. U nekim slučajevima mogu da se jave vrtoglavica, opšta nestabilnost tela, zujanje u ušima, oštećenje vida, poteškoće sa gutanjem.
Diskus hernija – simptomi
Simptomi koji se najčešće javljaju kod diskus hernije su opisani u nastavku.
- Kao što smo već spomenuli, u slučaju da se diskus hernija pojavila u gornjem delu leđa osetićete bol u ruci i bol u vratu sa leve strane ili desne. Ukoliko se pojavila u donjem delu leđa obično će se javiti bol u leđima, butini, donjem delu noge, pa čak i u stopalu. Obično se radi o stalnim i dugotrajnim bolovima, ali bol može i sevnuti u ruci ili nozi tokom pokreta.
- Ukoliko je pogođen nerv, a u zavisnosti gde se nalazi, može se javiti ukočenost ili trnjenje ruku i nogu.
- Zbog slabljenja mišića koji su povezani sa pogođenim nervom, biće otežano držanje ili podizanje stvari. Slabost i ukočenost mogu biti toliko jake da Vas sprečavaju u obavljanju svakodnevnih obaveza.
- Mogu se javiti problemi sa crevima ili bešikom, kao što su nekontrolisano mokrenje ili poteškoće sa uriniranjem, čak i kada je bešika puna.
- U određenom broju slučajeva se simptomi ne ispoljavaju i osoba se oseća potpuno zdravo, a onda se bolest otkrije na snimku kičme.
Diskus hernija – lečenje
Ako Vam se bol u vratu ili leđima spušta niz ruku ili nogu, ako osećate trnjenje, ukočenost ili slabost obavezno se obratite lekaru. Lekar će proveriti osetljivost vaših leđa, snagu mišića i reflekse. Takođe će sagledati medicinsku istoriju.
Ukoliko bude potrebe, lekar može zatražiti rendgenski snimak koji može da pomogne u isključivanju drugih uzroka bolesti, ali ne može da otkrije diskus herniju. CT skener omogućava sagledavanje poprečnog preseka kičme i strukture oko nje. Za utvrđivanje koji su diskusi pogođeni može poslužiti magnetna rezonanca (MRI), dok mijelografija (MGT snimak) pokazuje da li postoji pritisak na nerve i kičmenu moždinu. Elektromioneurografija EMNG pomaže pri utvrđivanju lokacije oštećenog nerva.
Većini ljudi sa dijagnozom diskus hernije u rešavanju ovog problema nije neophodna operacija. Konzervativno lečenje uglavnom obuhvata upotrebu lekova, izbegavanje bolnih pozicija i vežbe. Simptomi bi trebalo da se povuku u roku od nekoliko dana ili nedelja.
Saznaj više na fizikalneterapije.rs
