KafaneNacionalna KuhinjaRestoraniKafana Znak pitanja

Kafana znak pitanja jedna je od najstarijih kuća u Beogradu i najstarija sačuvana Beogradska kafana. Smeštena je u ulici Kralja Petra br. 6 kod Saborne crkve Svetog Arhangela Mihajla i nedaleko od konaka Kneginje Ljubice.

Ova zdanje ima status spomenika kulture, a sa skoro 200 godina starosti predstavlja jedan od statusnih simbola Beograda.

Istorija Kafane znak pitanja

Kuću u kojoj se danas nalazi kafana znak pitanja po nalogu kneza Miloša, podigao je Naum davne 1823. godine. U čaršiji je vladalo mišljenje da je pomenuta kuća, gde je sada kafana znak pitanja u vlasništvu Nauma Ička.

Međutim nakon njegove smrti 1827. godine uvidom u njegovo imovinsko stanje, postalo je jasno da Naum ipak nije vlasnik. Kuća je ipak bila svojina Kneza Miloša Obrenovića. Kasnije 1826. godine knez Miloš je istu kuću poklonio svome ličnom lekaru Ećim – Tomi Kostiću. Tačnije, zetu Nauma Ička kao nagradu za svoj doprinos u lečenju ranjenika i njega samog u toku Drugog srpskog ustanka.

Ećim Toma je iskoristio dobar položaj i dobru lokaciju kuće i pretvorio je u kafanu.

U Putopisima iz prve polovine 19. veka ova kafana se često pominje kao Srpska kafana. Ova kafana kao jedna od retkih i najlepših iz svog vremena. Ovo je mesto gde se skupljaju poznate ličnosti kulturnog i javnog života. Jedan od gostiju ove kafane je bio i Vuk Karadžić u periodu od 1830 do 1831 godine.

U znak iskazivanja poštovanja Sabornoj crkvi, samo u ovoj kafani pušenje je bilo zabranjeno.  Zbog blizine Akademije primenjenih umetnosti  kafana je ugošćavala studente i profesore. Postoje priče da se u kafani učilo i da su se polagali ispiti.

Decembra 1934. godine slab pazar i veliki troškovi doveli su do toga da se vlasnik ove kafane obesio. Mnogi kupci su se nakon toga obraćali tadašnjem vlasniku Ivanu Pavloviću, da kupe kuću, ali ih je sve odbio. On je tu zgradu ljubomorno čuvao za neka buduća pokoljenja. Po njegovom mišljenju on je smatrao da ovu kuću treba proglasiti kao znamenitost i u njoj instalirati Muzej Beogradskih starina. Odmah po završetku rata 1946. godine Kafana znak pitanja je proglašena za spomenik kulture.

A već 1959. godine oduzeta  je kafedžiji Pavloviću i pretvorena u društveno vlasništvo.  Od tad pa do sad namena objekta nikada nije promenjena.

To je bila i ostala kultna Beogradska kafana, mesto u kojem se još uvek okupljaju ugledne ličnosti iz života grada, ali i ostali građani koji su u prolazu ili dolaze u Sabornu crkvu.

Kafana znak pitanja preživela je privatizaciju

Početkom 21. veka u procesu privatizacije kafana je trebalo da promeni vlasnika, a sa privatizacijom i namenu dugu gotovo dva veka. Priče o privatizaciji započinju 2003. godine, ali tender je na kraju poništen zbog jakog otpora zaposlenika kafane i drugih javnih ličnosti uglavnom novinara koji su često posećivali ovu kafanu. U februaru 2007. godine Vlada Srbije je odlučila da se ovo mesto ne privatizuje i da se pripiše Gradskoj upravi kao spomenik kulture. Kafana je prvo bila poznata kao Ećim -Tomina kafana. Kada su je Ećim-Tomini naslednici prodali, menjala je i gospodare i nazive. Prvo se zvala „kod Pastira“, kasnije se zvala „kod Saborne crkve“, da bi tadašnji vlasnik  dao naziv „znak pitanja“, a to ime je ostalo i do dan danas.

Restoran znak pitanja kuhinja

Ono što restoran Znak Pitanja nudi svojim gostima, pored autentičnog ambijenta iz XIX veka, jeste uživanje u vrhunskim specijalitetima domaće kuhinje. Ponuda nacionalnih jela je izuzetno velika, a njihovi ukusi na zavidnom nivou. Preporuka kuće je obavezno probati jagnjetinu i junetinu ispod sača i vodeničarsku mućkalicu. U ponudi restorana Znak Pitanja je takođe bogati izbor pića, kojima ne možete odoleti. Restoran Znak Pitanja pravi je izbor za sve one koji cene srpsku kuhinju i gastronomiju, i umeju da uživaju u pravom boemskom životu, kome naravno doprinosi muzika visokog kvaliteta.

Kafana Znak pitanja mesto za proslave

Restoran Znak Pitanja raspolaže sa dve bašte na otvorenom, koje gostima nude idealan ambijent za neformalan ručak, ili razgovor sa prijateljima. Zadnja bašta je kapaciteta od 80 ljudi, dok prednja bašta može primiti 30 gostiju. Iz prelepih bašti restorana, a i sa pojedinih stolova koji se nalaze unutar restorana, pruža se spektakularan pogled na Sabornu crkvu.

A da je restoran Znak Pitanja jedinstven govori i to što se u slavskoj sali restorana, koja danas služi kao galerija, vrlo često se organizuju izložbe umetnika. U dugogodišnjoj istoriji restorana, mnogi velikani srpske umetnosti izlagali su svoja dela upravo ovde. U jedinstvenom ambijentu urađenom od drveta i enterijeru koji odiše srpskom tradicijom, možete organizovati i vaš najlepši dan u životu.

Restoran Znak pitanja vam nudi organizaciju venčanja do 30 osoba. Svadbeni meni i usluge koje restoran pruža za venčanja, naravno variraju u zavisnosti od želja potencijalnih klijenata.

Svake večeri od 20 h do 23 h vaše uživanje upotpuniće starogradska muzika, dok se vikendom provod produžava za jedan sat. Osoblje restorana svoj posao obavlja sa puno ljubavi i profesionalizma, pa je usluga uvek besprekorna.